Fascination About Misticno Hriscanstvo

Fascination About Misticno Hriscanstvo

Blog Article

Kao rezultat kolonijalne ekspanzije od strane moćnih zapadnih država, kao i zbog misionarskog žara, zapadno hrišćanstvo se u raznim oblicima proširilo na područja Sjeverne i Južne Amerike, Okeanije, istočne Azije i podsaharske Afrike. U zapadnoj Evropi dolazi do ratova gdje su religijski sukobi igrali veliku ulogu.

Izuzev ovih glavnih načela, postoje mnoge stvari koje su, ili bi barem trebale da budu, pokazatelj onoga šta je Hrišćanstvo i šta Hrišćanstvo vjeruje. Hrišćani vjeruju da je Biblija inspirisana, „Bogom nadahnuta“ Riječ Božija i da njeno učenje krajnji autoritet u svim stvarima vjere i prakse (2.

Nastojimo da budemo što precizniji u opisu proizvoda, prikazu slika i samih cena, ali ne možemo garantovati da su sve informacije kompletne i bez grešaka. Svi artikli prikazani na sajtu su deo naše ponude i ne podrazumeva da su dostupni u svakom trenutku. 

Протестантске цркве покривају све скандинавске земље, сјеверну Њемачку и Холандију. Калвинизам доминира у Шкотској, Швајцарској и Холандији, док лутеранство преовлађује у Скандинавији, Њемачкој и Балтичким земљама.

Mnogi mistici iz vlastitih doživljaja govore o postojanju anđela, demona, preminulih i slično, a produhovljenje i sjedinjenje s Bogom, postavljaju kao svoj najviši cilj.

Велики број хришћана у разним деноминацијама свели су своје „хришћанство“ на неколико ритуала — обреда, којима присуствују неколико пута годишње (на црквене празнике).

Тако дакле, хришћанство има управо ту спасавајући верски етос, како би приближило људе Богу. На то нас подсећају и речи чувеног православног светитеља Светог Серафима Саровског који је рекао ”стекни духовни мир и спашћеш тако хиљаду људи око себе”. Истински православни хришћанин не размишља само о свом спасењу него и спасењу својих ближњих. Када смо истакли по чему се хришћанство разликује од осталих монотеистичких религија (етос и тежња спасоносне делатности кроз заједницу са Христом у Цркви), потребно је да истакнемо зашто је православно хришћантво – православно. Шта значи та реч? Како нам је познато из историје хришћанства, током векова су се из крила једне праве Православне Христове Цркве (заједнице) издвојиле и друге форме хришћанства, прво је то било монофизитско (коптско), затим римокатоличко, и на крају протестантско хришћанство.

Filozofija i hrišćanstvo, od najranijeg perioda u kome su se mogli susresti, stupaju u različite odnose, od odnosa odbijanja, do odnosa preplitanja i uzajamnog priznavanja.

Zbog toga je greška moćna. Usljed neznanja ljudi žive u zaboravu, nesvjesno. Budući nesvjesni sopstvenog ja, oni »nemaju korjena«. Evanđelje Istine opisuje takvo postojanje kao košmar. Oni koji tako žive doživljuju »strah, zbrku i nestabilnost, sumnju i podjeljenost« jer su uhvaćeni u »mnoge iluzije«. Tako, usljed neznanja, oni žive: Kao u košmarnom snu, oni nekud jure ili iznureni nekud bježe, zadaju i primaju udarce, padaju s visina, lete vazduhom bez krila. Izgleda im kao da su u smrtnoj opasnosti iako ih niko ne goni, ili ubijaju svoje susjede, okaljavši se njihovom krvlju. I sve dok se iz ove pometnje ne probude, oni ne vide ništa osim svoje uobrazilje. Oni koji odbace od sebe neznanje, ne drže više do sna, već ih ostavljaju kao snove u noći. Njima je osvit spoznaja Oca. Jer svako u neznanju postupa kao u snu a sticanjem znanja se budi. Blago onome ko dođe sebi i probudi se. Onaj ko ostane u neznanju »živi u manjkavosti«, a manjkavost nestaje u ispunjenju znanjem: Kad čovjek dođe do znanja, njegovo neznanje nestaje samo od sebe; kao što tama nestaje kad se svjetlost pojavi, tako isto manjkavost nestaje u ispunjenju. Stoga je potrebno steći znanje da bi saznali ‚‚odakle dolazimo i kuda idemo". 

Opat, koga izabiru braća, posedovao je apsolutni autoritet. Stabilnost je bila veoma važna: kaluderi nisu smeli da lutaju niti da odlaze u drugi manastir. Manastiri su bili stalne zajednice a, monaštvo poziv za ceo život. Tri aktivnosti bile su primame: liturgija, sveto čitanje, radi unapređenja duhovnog života a ne pukog sakupljanja znanja, i fizički rad, kako bi zajednica imala od čega da živi.[1]

Razvoj hrišćanskih ideja predstavlja raskid sa filosofijom Grka, imajući u vidu da je polazna tačka hrišćanske filozofije hrišćanska religiozna poruka.

Marija Egipatska, pustinjakinja iz four. veka. Monaški pokret je nastao u egipatskoj pustinji krajem 3. veka, a njegovi osnivači su bili Kopti. Ocima pustinjačkog monaštva se smatraju Pavle iz Tebe i Antonije Veliki. Kako je sve više isposnika odlazilo u pustinju, manje skupine počele su da se okupljaju oko duhovnih voda i tako su nastale labavo organizovane zajednice isposnika.

Православље је заступљено у Европи (Србија, Црна Гора, Бугарска, Грчка, Румунија, Северна Македонија, Молдавија, Русија, Украјина, Белорусија и Грузија, дијеловима Хрватске, Босне и Херцеговине, Албаније, Јерменије, Естоније, Летоније, Кипра), те на блиском истоку, а сада у порасту и у земљама западне европе, Америке, Далеког истока.

Godine 313, vehicle Konstantin check here Veliki izdao je Milanski edikt, kojim je zvanično legalizovao hrišćansko bogosluženje. Godine 380, putem Solunskog edikta koji je objavljen pod Teodosijem I, Rimsko carstvo je zvanično prihvatilo trojstveno hrišćanstvo kao svoju državnu religiju, a hrišćanstvo se uspostavilo kao pretežno nejevrejska religija u državnoj crkvi Rimskog carstva.

Report this page